Da li je moguće da se uključe u trening snage za hipertenziju, IMST: Trening snage udisajnog mišića donosi blagotvorne učinke

Fizička aktivnost u prevenciji i rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti Fizička aktivnost u prevenciji i rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti Značajne promene odigrale su se poslednjih godina u lečenju i rehabilitaciji srčanih bolesnika, posebno onih kod kojih je dijagnostikovana koronarna bolest srca.

Fizički trening je prihvaćen kao važan način prevencije i rehabilitacije kardiovaskularnih bolesnika. Dva su osnovna razloga za to. Prvi, fizička neaktivnost je jedan od činilaca rizika za razvoj ateroskleroze i koronarne bolesti srca. Iako ne pripada grupi tzv. Od prvih epidemioloških studija iz šezdesetih godina prošlog veka, o večoj učestalosti koronarne bolesti srca među šoferima londonskih autobusa u odnosu na konduktere, i činovnika u poštama u odnosu na pismonoše [1], do današnjih [2,3] o njenom značaju ne prestaje da se govori.

Drugo, dokazani su povoljni efekti fizičke aktivnosti u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj prevenciji koronarne bolesti srca [4,5] i opšte je prihvaćeno da je fizička aktivnost značajan faktor u očuvanju normalnog fizičkog i mentalnog zdravlja. Myers i da li je moguće da se uključe u trening snage za hipertenziju.

Ovi rezultati pokazuju da je fizička kondicija značajnija za procenu mogućnosti nastanka kardiovaskularnih komplikacija od poznatih faktora rizika. Drugim rečima, ovi rezultati ukazuju da fizička aktivnost ispoljava povoljne efekte nezavisno od efekata na poznate faktore rizika.

Tlak i puls

Fiziološka osnova fizičke aktivnosti Za vreme fizičke aktivnosti kardiovaskularni sistem prolazi kroz brojne promene, kao štoje povećanje minutnog volumena srca, koje je u uskoj vezi sa stepenom širenja krvnih sudova skeletnih mišića, što znači i sa metaboličkim promenama do kojih dolazi u skeletnim mišićima za vreme fizičke aktivnosti.

Osim ovog osnovnog odnosa u vezi sa metaboličkim zbivanjima, postoji i refleksno aktiviranje simpatičkih nerava u odnosu na srce, kao i u odnosu na otpor i kapacitet krvnih sudova sistemske cirkulacije. Kao rezultat toga javlja se refleksno regulisanje perifernog vaskularnog otpora, tako da se povećani minutni volumen iz leve komore usmerava ka aktivnim mišićima, a sistemski arterijski pritisak održava se u razumnim granicama, uprkos velikom porastu minutnog volumena srca.

Srce deluje kao efikasna pumpa za snabdevanje, projektovana da izbaci bilo koji volumen krvi koji primi i sposobno da odgovori da li je moguće da se uključe u trening snage za hipertenziju za kiseonikom pri povećanom radu ili u damom volumenu.

Pri prelasku sa odmora na rad, brzina rada srca se odmah povećava, najpre brzo, zatim sporije, dok se ne postigne relativno ustaljeno stanje. Pri lakom ili umerenom radu za to je potrebno oko dva minuta, pri teškom oko osam do deset minuta, a pri veoma teškom radu brzina pulsa prema Astrandu ne može da postigne ravnotežu. Brzina rada srca se povećava na približno linearan način sa povećanjem potrošnje kiseonika.

Trčanje s vegetativno-vaskularnom distonijom

Minutni volumen srca se takođe povećava kao linearna funkcija potrošnje kiseonika, bar do submaksimalnog radnog opterećenja. Povećanje minutnog volumena srca za vreme vežbi u ležećem položaju posledica je uglavnom ubrzanja srčane alkohol i hipertenzija. Sa povećanjem fizičkog opterećenja sistolni i srednji pritisak u brahijalnoj arteriji postepeno rastu.

Ponekad se zapaža prolazno smanjenje sistemskog arterijskog pritiska na početku vežbi.

Mišićne vežbe izazivaju refleksno povećanje tenzije venskih sudova i u ekstremitetima koji vežbaju, i u onima koji ne vežbaju, što traje tokom cele vežbe i proporcionalno je težini vežbe. Interesantno je to da se ova pojava javlja u udovima koji vežbaju, nasuprot moćnom lokalnom mehanizmu koji prouzrokuje dilataciju da li je moguće da se uključe u trening snage za hipertenziju krvnih sudova u aktivnim mišićima.

Ta konstrikcija venskog sistema, u kombinaciji sa mišićnom pumpom donjih ekstremiteta i abdominotorakalnom pumpom pomaže povratak venske krvi i održava ili povećava pritisak punjenja desne komore, povećava pulmonaini volumen krvi i doprinosi pritisku punjenja leve komore. Tokom opterećenja povećava se i da li je moguće da se uključe u trening snage za hipertenziju srčanog mišića, koja se ispoljava bržim porastom i bržim smanjenjem pritiska u srcu, brzim promenama u dimenzijama srca. Ubrzano je istiskivanje krvi iz srca.

Ukupni efekat tih promena je to da se izbaci skoro isti udarni volumen u kraćem sistolnom intervalu, dozvoljavajući porast srčane frekvencije i minutnog volumena. U izvesnim okolnostima i promene u udarnom volumenu predstavljaju veliki doprinos, što je slučaj pri prelazu sa odmora na rad u uspravnom stavu.

Mehanizmi povoljnog dejstva fizičkog treninga na kardiovaskularni sistem Fizički trening se definiše kao sistematska fizička aktivnost na nivou većem od uobičajenih aktivnosti. Fizički trening dovodi do hemodinamskih, morfoloških, metaboličkih, neurohormonalnih, vaskularnih i psiholoških promena.

Hemodinamske hipertenzije i noge Pod uticajem fizičkog treninga usporava se srčana frekvencija, smanjuje se arterijski krvni pritisak, kako sistolni, tako i dijastolni, povećava se fizički radni kapacitet i postiže se brži oporavak posle akutnih fizičkih opterećenja.

Smanjen je dvostruki proizvod u miru i pri submaksimalnim opterećenjima.

Smanjen dvostruki proizvod, kao indirektni pokazatelj potrošnje kiseonika u miokardu, objašnjava pojavu anginoznog bola i ST depresije pri većim opterećenjima kod bolesnika sa obolenjem angina pektoris posle višemesečnog treninga u odnosu na stanje pre treninga. Pacijenti kod kojih je dijagnostikovan akutni infarkt miokard, posle fizičkiog treninga beleže povećanje funkcionalnog kapaciteta.

Kako započeti s VSD-shnikom?

Pod uticajem fizičkog treninga, posebno višegodišnjeg, funkcionalni kapacitet dostiže vrednosti zdravih osoba. Povoljni efekti fizičkog treninga rezultat su prvenstveno perifernih adaptacija. U treniniranim skeletnim mišićima povećava se kapilarna mreža, sadržaj oksidativnih enzima, koncentracija mioglobina i broj i veličina mitohondrija.

Smanjenje arterijske vaskularne rezistencije i bolja preraspodela minutnog volumena, takođe doprinose povoljnom delovanju fizičkog treninga. Trening većeg intenziteta, naročito kod mlađih osoba, dovodi i do centralnih srčanih adaptacija. Popravlja se oksigenacija miokarda i sistolna funkcija u opterećenju. Morfološke promene Fizički trening kod mlađih osoba do 40 godina dovodi do morfoloških promena u srcu.

Povećava se mišićna masa srca, dijastolni volumen leve komore, promer koronarnih arterija i odnos kapilara prema miofibrilama.

• Tlak i puls - Kako liječiti
• Zašto se vrtite u sportu - Encefalitis - February
• Trčanje s vegetativno-vaskularnom distonijom - Umor February

Ove promene dovode do efikasnijeg rada srca i bolje perfuzije srca u bilo da li je moguće da se uključe u trening snage za hipertenziju stresu. Fizička aktivnost popravlja funkcionisanje mičićno-skeletnog sistema i kordinaciju pokreta.

Žensko zdravlje - AUTOR ČLANKA - Ozren Podnar IMST: Trening snage udisajnog mišića donosi blagotvorne učinke Tehnika IMST-a u pravilu je namijenjena oboljelima od astme, bronhitisa, enfizema i kronične opstruktivne plućne bolesti, no neki biciklisti i atletičari već su počeli koristiti uređaj za treniranje udisajnog mišića radi poboljšavanja svojih sportskih rezultata Ova je tehnika razvijena osamdesetih kao sredstvo za pomaganje bolesnicima od bronhitisa, cistične fibroze i kronične opstruktivne plućne bolesti, no u međuvremenu je pronašla nove primjene. Bi li vam posebna petominutna dnevna vježba koja ne uključuje hodanje, trčanje ni dizanje utega mogla smanjiti rizik od infarkta, učvrstiti san, razbistriti misli i poboljšati sportske rezultate?

Metaboličke promene Mnoge povoljne metaboličke promene javljaju se kao rezultat fizičkog treninga. Popravlja se insulinska rezistencija. Fizička aktivnost direktno stimuliše transport glikoze u mišićne ćelije čime je potreba za insulinom smanjena. Fizički trening ima povoljan efekat i na dislipidemije.

Zašto se vrtite u sportu Encefalitis Lijepo je osjećati se zdravo i snažno.

Ove promene mogu da se objasne uticajem treninga na smanjenje telesne težine, telesni sastav i raspored masnog tkiva, ali i neposrednim efektom treninga povećana aktivnost lipoprotein lipaze i lecitin holesterol acetiltransferaze. Na sistem hemostaze fizički trening povoljno utiče jer se povećava fibrinolitička aktivnost, smanjuje adhezivnost trombocita i smanjuju se ili normalizuju prokoagulantne tendencije krvi.

Fizička aktivnost u prevenciji kardiovaskularnih bolesti

Neurohormonalne promene Fizička aktivnost dovodi do smanjenja simpatičke i povećane parasimpatičke aktivnosti. Smanjeno je ekcesivno izlučivanje kateholamina u bilo kom stresu. Smanjeno je stvaranje aritmogenog cikličnog AMP. Povećana je električna stabilnost miokarda. Menja se osovina sistema renin-angiotenzin-aldosteron.

Depresija ovog sistema je u zavisnosti od intenziteta fizičke aktivnosti. Psihološke promene Značajne psihološke promene nastaju kod osoba kao rezultat fizičkog treninga. Povećava se emocionalna stabilnost, smanjuje se agresija i depresija, povećava motivisanost za adaptacijama.

Fizički utrenirane osobe bolje se osećaju. Postoji želja za radom i životom.

Zašto se vrtite u sportu

Smanjenje broj bolovanja i hospitalizacija kod bolesnika sa koronarnom bolešću srca. Smanjen je broj pušača. Nova saznanja o efektima fizičke aktivnosti Uprkos dokazima iz epidemioloških i kliničkih studija o povoljnim efektima fizičke aktivnosti u kardiovaskularnim bolestima, ograničena su saznanja o molekularnim efektima fizičke aktivnosti. Pokazano je da fizička aktivnost smanjuje vaskularni oksidativni stres preko povećane aktivnosti endotelne azotoksid sintetaze i ekstracelularne superoksid dismutaze, koji ispoljavaju povoljne vaskularne efekte.

Pored ovih vazodilatatornih efekata fizičke aktivnosti, prvenstveno u mikrocirkulaciji aktivnih mišića i miokardu, popravlja se funkcija endotela i u očuvanju permabilnosti krvnog suda, hemostazi, atheziji leukocita i antiinflamatornim reakcijama.

Ovim vaskularnim efektima fizičke aktivnosti više nego uticajem na faktore rizika objašnjavaju se povoljni efekti fizičke aktivnosti na kardiovaskularni sistem ali i u opšte na ceo organizam.

Vježba za hipertenziju - Ishemije February

Nedavna istraživanja su pokazala da vaskularna funkcija ne zavisi samo od ćelija u zidu krvnog suda već je značajno modulirana cirkulišućim ćelijama iz koštne srži.

Specifične grupe ovih ćelija nazvane endotelne matične ćelije kostne srži ubrzavaju angiogenezu, popravljaju funkciju endotela, inhibiraju proces ateroskleroze i popravljaju funkciju miokarda posle infarkta miokarda.

Studija je pokazala da fizički trening kod životinja miševi i ljudi povećava broj endotelnih matičnih ćelija u kostnoj srži, perifernoj krvi i slezini. Ovo je rezultat bar delom povećanog stvaranja azot oksida i receptora endotelijalnog faktora rasta.

• IMST: Trening snage udisajnog mišića donosi blagotvorne učinke
• S tendencijom niskog tlaka, preporuča se piti sok od tinkture Eleutherococcus, svakodnevno piti zeleni čaj i kavu.
• Hipertenzija merznu
• Slabost, nedostatak daha, napadi angine; Tromboembolija i tromboza.

Fizička aktivnost smanjuje i apoptozu endotelnih matičnih ćelija i povećava neoangiogenezu. Faktori rizika smanjuju u cirkulaciji endotelne matične ćelije.

Lečenje statinima dovodi do ushodne regulacije endotelnih matičnih ćelija preko uticaja na sintezu azotoksida. Fizička aktivnost utiče i na imuni sistem. Povećava prirodne ćelije ubice i povećava njihova antikancerogena svojstva. Fizička aktivnost povećava nivo enzima koji su čistači slobodnih radikala a koji su odgovorni za razvoj malignih bolesti. Vrste fizičke aktivnosti Da bi se postigli korisni efekti fizičkog treninga potrebno je da se kombinuju sledeće vrste opterećenja: izotonična, aerobna i intervalna.

Izotonične dinamske vežbe opterećenja Izotonične dinamske vežbe opterećenja u odnosu na izometrijske statičke vežbe, bezbednije su za srčane bolesnike. Ovim vežbama se povećava kako mišićna snaga, tako i izdržljivost. Izometrijskim vežbama povećava se više arterijski krvni pritisak, a manje srčana frekvencija, stoje nepovoljno za srčane bolesnike.

Aerobno opterećenje Za vreme aerobnih opterećenja postoji adekvatni transport kiseonika prema mišićima i ne dolazi do pojave kiseoničkog duga.

IMST: Trening snage udisajnog mišića donosi blagotvorne učinke

Intervalni trening Intervalni trening se bolje toleriše od strane srčanih bolesnika i onih koji nisu utrenirani. Intervalni trening omogućuje direktno trening kardiovaskularnog sistema. Kada se kod bolesnika posle akutnog infarkta miokarda postigne željeni funkcionalni kapacitet, može se primeniti i kontinuirani tip opterećenja.